|
Povreda lokomotornih organa kasackih grla (maj 2008) U ovom tekstu je opisana vrlo intresantna povreda sampion kasaca i srpskog rekordera cetvorogodog grla Istis Jeres vlasnistvo Aleksandra Djordjevica, u treningu kod sampion trenera Ivice Mukica na Palicu. Do momenta povrede ovaj cetvorogodac je startovao 22 puta i postigao 19 pobeda kako u Srbiji tako i u Budimpesti. Dve nedelje pre ustanovljene povrede oborio je srpski rekord trceci 1.14.4 na hipodromu u Srbobranu. Dvadeset treceg jula prosle godine pregledan je od strane veterinara i ustanovljena je bolnost i hromost 1/5 (blaga) na zadnjoj levoj nozi. Pojacana toplota i bolnost na dodir ustanovljeni su na unutrasnjoj strani leve cevanice. Grlo je bilo redovno u treningu, cak nije imao pauzu od treninga u protekla 22 meseca. Na osnovu ultrazvucnog pregleda ustanovljena je povreda unutrasnjeg kraka pomocne tetive na zadnjoj levoj nozi u velicini od8 mm (centralna lezija) i u regiji od 2B do 3A. Povreda nije mala, niti laka jer je doslo do pucanja vlakana pomocne tetive u sredisnjoj regiji. Anatomski gledano na svakoj nozi konja od skocnog zgloba na zadnjim nogama kao i na prednjim od carpusa (pogresno zvanog kolena) na dole ne postoje misici no tetive, ligamenti, nervi, limfni i krvni sudovi. To omogucava konju da ima brze i elasticne pokrete ali i veliku sklonost ka povredama. Konkretno, za razliku od galopskih grla kod kasaca povrede na zadnjim nogama su opasnije jer zadnje noge trpe veliko opterecenje kao pogonska sila. Pogotovo su povrede struktura ligamentoznog tipa, kao sto je pomocna tetiva (znan i kao m.interosseus ili suspenzorni ligament) mesavina misicnih i tetivnih vlakana. Ova tetiva pocinje odmah ispod skocnog zgloba, skroz pozadi i ide ispod glavne tetive, koja se sastoji od povrsne i duboke tetive. Spusta se uz dve zakrzljale kosti na cevanci koje se zovu druga (unutra) i cetvrta (spolja) metatarzalna kost. Na oko 10 cm od kicicnog zgloba racva se na dve grane i ide postrani zgloba i zavrsavaju po strani kicice u gornjem delu. Funkcija ove tetive je stabilizacija kicicnog zgloba (daje mu cvrstinu), kako u pravcu tako i stabilizacija postrance, spolja i unutra sto je posebno funkcija krakova spoljnjeg i unutrasnjeg. Kod Istis Jeresa je doslo do povrede unutrasnjeg kraka. U ovakvim situacijama cesto grla i ne hramlju jasno, te ih treneri pustaju da trce sto dovodi do sve veceg i veceg ostecenja sa trajnom disfunkcijom i eliminacijom za trke. Dvadeset petog jula je primenjena savremena i dobrim delom efikasna terapija za ovakve povrede koja se zove osteokin a sastoji se u aplikaciji sopstvenih trombocita, specijalno pripremljenih u laboratoriji, direktno u mesto povrede. Od povredjenog grla se uzme 60 cc krvi sa antikoagulansom i posalje u laboratoriju koju uz maksimanu sterilnost izdvoji oko 2 do 3 cc trombocita u tecnom stanju, koji se ubrzo nakon uzimanja iz laboratorije (do 2 sata) moraju tacno aplikovati uz navodjenje ultrazvukom u mesto povrede. Potrebna je apsolutna sterilnost da ne bi doslo do veoma opasnih infekcija tetiva. Smisao ove aplikacije je drasticno ubrzavanje oporavka i u dobrom pravcu stvaranje novih niti tetiva. U trombocitima se nalaze dva faktora rasta koja ubrzavaju oporavak tkiva. Ovakav tretman ima smisla u ranim fazama povrede kada postoji jasno vidljivo ostecenje u koje se ubacuje pripremljena krv. Kasnije kada se stvori oziljak koji je nepozeljan jer smanjuje funkciju tetive ili ligamenta,ovaj tretman nema smisla. Ovakva aplikacija se primenjuje tri puta jedanput nedeljno. Kod naseg sampiona je uradjeno 27. jula 03. i 10. avgusta. Grlo je mirovalo u boksu. Sedamanestog avgusta je pregledan ultrazvukom, mada je prava i realna kontrola 8 nedelja od aplikacije trombocita. Na ovoj kontroli je ustanovljena hipoehogenost (mala istanjenost tetive) od 3 mm. Nema vise otvorene rupe (jasne lezije) od 8 mm. Tetiva reaguje na terapiju vrlo brzo. Nakon pregleda je blago namazan sa radnim blisterom tek da se ubrza cirkulacija na mestu povrede, mada je blistiranje metoda koja se ne primenjuje u konjarsko razvijenim zemljama. Kod nas je jos primenjiva jer na zalost nemamo zbog finansijskih razloga kvalitetnije i savremenije metode terapije. Jedna od takvih je gore opisana a moze se izvesti i kod nas za razliku od vet stem cell ili shock wave terapije. Sredinom septembra je nanovo pregledan (8 nedelja od prve terapije). Nije primecena lezija, tetiva je srasla ali se primetilo spustanje kicinog zgloba u hodu. Spolja gledano je primeceno jasno izrazen spoljni krak a slabije unutrasnji krak. Na pregledu su promeri krakova pomocne tetive identicni 16 mm sirine. Tetiva po svojoj prirodi nema sposobnost atrofije, za razliku od misicnog tkiva. Situacija krajnje cudna i neobicna reakcija grla na povredu. Da li je ovo uslovljneo time da grlo nije imalo pauzu od treninga 22 meseca a sada je preko 2 meseca van stroja i miruje ? Dat je savet da se seta na ruku i da se potkuje odgovarajuce za takvu povredu sa kracima produzenim pozadi koji daju stabilnost zgloba. Cetvrtog decembra je nanovo pregledan. Ustanovljen je otok na spoljnoj strani cevanice zadnje leve noge. Grlo je dosta podiglo kicicni zglob u fazi opterecenja u hodu i normalno trenira sa puno volje. Na ultrazvucnom pregledu je ustanovljen nov poremecaj, ali ovog puta na spoljnom kraku pomocne tetive koji nije ostecen no je iz nekog razloga povukao za sobom jednu zakrzljalu kost na cevanici (spoljnu, cetvrtu metatarzalnu). Uradjen je i rendgenski snimak koji je potvrdio ultrazvucni nalaz. Kost nije slomljena no je povucena od cevanice. Ova kost se moze ukloniti i cela polovina bez ikakve posledice po grlo, jer donja polovina nema funkcionalnu ulogu u kretnji konja. Savetovana je operacija, jer je izvesna opasnost da bi nakon brzih radova ili par trka doslo do loma te koscice koja bi uslovila trajni poremecaj spoljneg kraka pomocne tetive. Sredinom decembra je uradjena operacija u boksu na Palicu.
S obzirom da u Srbiji, na zalost, ne postoji klinika za konje sa operacionom salom i strucnim osobljem za slozenije hiruske interevencije na konjima, ovaj operativni zahvat je izveden u stalskim uslovima. Uz posebno pripremljen veliki boks, dan ranije napunjen sa dosta slame i isprskan vodom, sa velikim balama slame u svakom uglu zbog sprecavanja udarca grla pri ustajanju izveden je uvod u anesteziju i odrzavanje anestezije posebnim infuzijama. Anestezija je trajala 55 minuta, nesto duze od operacije zbog pripreme operacionog polja i stavljanja bandaza posle zavrsnih savova na kozi. Nakon otvaranja i uklanjanja kosti izveden je tendon splitting, tj. hirurg je u uzduznim pravcima blago rasekao oba kraka pomocne tetive kako bi stimulisao sto bolji oporavak uz aplikaciju hijaluronske kiseline u obe tetive u vise pravaca. Stavljen je teski bandaz kako se ne bi stvorio hematom. Za ustajanje iz anestezije takodje je grlo dobilo tretman i nakon 30 min od prestanka anestezije prilicno dobro na svoje noge ustalo. Nakon 2 dana je promenjen bandaz i posle 10 dana od operacije skinut je poseban bandaz i konci. Rana je bez infekcije, suva i sa vrlo malo otoka. Promenjena je potkovica i stavljena okrugla, jajolika (egg bar shoe) na obe zadnje noge, kako bi maksimalno smanjila nepravilne pokrete kicinog zgloba i dala veliku stabilnost. Grlo je pod stalskim bandazem nadalje dok miruje a to je jos 4 nedelje u boksu. Nakon toga treba uraditi rendgenski i ultrazvucni snimak tetive i ako sve bude u redu u krenuti u lagani rad.
Gavrilovic M. Aleksandar DVM
063.86.47.159
063.492.490
galopin@eunet.yu
Tok pripusne sezone (jul 2006) Na samom kraju pripusne sezone,koja zvanicno traje od 15.februara do 15. jula,javila se prilika da preko asocijacije kasaca u Srbiji ukazemo na neke cinjenice rada sa priplodnim grlima, u cilju dobijanja sto veceg broja zdrebadi I to sto cesce,pozeljno svake godine. Priplodna sposobnost pastuva je mnogo veca no kobile.Pastuv se koristi od 4.godine u priplodu pa moze trajati I do kasnih 20-ih godina,naravno sve zavisi od zdravstvene sposobnosti grla I fertilnosti semena. Priplodna kobila najranije se pripusta u 3.godini,najcesce od 4. I traje do 20-godine,retko kasnije.Smatra se da je kobila veoma plodna ako u svojoj priplodnoj karijeri da 10 ili vise zdrebadi. Da bi kobila bila plodna potrebno je da je uvek u dobroj kondiciji,sa dovoljno proteinske I mineralno-vitaminske hrane.Ne dozvoliti da se inficira materica(inace je veoma sklona infekciji,posebno nakon vise zdrebljenja) sto zahteva redovni monitoring veterinara.Takodje kobili je potrebna redovna setnja u padok,dobra ispasa I kvalitetna nega kopita.Cesto se kod masivnijih I sklonih gojenju kobila javlja laminitis(upala dubokih slojeva kopita) te je redovna nega kopita veoma bitna.Uloga veterinara je bitna I zbog redovne aplikacije vakcina kao I sredstava protiv parazita. Kobile koje nisu pripustane dobijaju bazalnu vakcinaciju protiv herpesa(EHV 1 I EHV 4) I to dve u razmaku od tri do 6 nedelja.Trecu vakcinu dobijaju 6 meseci nakon druge ako nije zdrebna.Kada kobila ostane zdrebna vakcinu protiv herpesa dobija u 5. 7. I 9. mesecu zdrebnosti.Kobile,kao I pastuve,pored vakcine protiv herpesa treba vakcinisati I protiv influence I tetanusa sa klasicnom semom dve vakcine u razmaku od tri do sest nedelja.Trecu dati 6.meseci nakon druge.Ponoviti jednom godisnje. Antihelmintici(sredstva protiv parazita) se daju minimum dva puta godisnje,pre svega u vidu pasti.Nikada ne davati pastu u poslednjih mesec dana graviditeta.Paste treba menjati da se ne stekne otpornost parazita. Vakcine I paste mozete dobiti preko veterinara koji se bave konjima.. Da predjemo na redosled dogadjaja koji kobilu dovodi do zdrebnosti.Pod pretpostavkom da je kobila mlada I da sledece sezone ide u priplod,treba uraditi,pored vakcinacija I tretmana protiv parazita,sledece: -od prvog novembra staviti je na svetlosni tretman,koji se sastoji u tome da u boksu bude sijalica dovoljno jaka da u svakom delu boksa mogu novine da se citaju,a to je za boksove klasicne velicine sijalica od 200 vati iznad sredine boksa.Pre pada mraka ukljuci se I ugasi svaki dan tacno u 23:00h.Nije dobro da ostane upaljena tokom noci jer da bi efekat bio adekvatan mora postojati period mraka(oko 8h).Na ovaj nacin pravi se 16 sati svetla te I simulira prolece I aktivira funkcija jajnika.Cilj je da kobila udje u estrus oko Nove Godine(obicno od 48 do 63 dana od pocetka tretmana).Cesto su zimski estrusi jako dugi,slabe plodnosti I nepredvidivi,te se na ovaj nacin kobila uvodi u normalan ciklus.Normalno bi trebalo da prodje 2 do 3 estrusa pre pripustanja,a to je ne pre 15.februara. Nakon ulaska u estrus pre no sto kobila ode kod pastuva,obavezno treba uzeti bris materice.Pozeljno je uzeti na prvom estrusu u zimu te ako ima infekta postoji I vreme za lecenje. Pod pretpostavkom da nisu nadjene patogene bakterije.kobilu treba poslati na mesto gde se rutinski vrse pripusti,a to su ergele.Mlade kobile cesto I ne pokazu estrus same u boksovima a ponekad cak ni kod pastuva.S toga je neophodna I uloga vetrinara u pracenju ciklusa kobile. Kod starijih kobila sa vec opterecenom matericom sto manje pripusta veca uspesnost u priplodu I redovna aplikacija medikamenta koji sluze u tretmanu materice.Veoma je bitno poznavati duzinu zivota semena pastuva.Nekima zivi svega 24 sata dok veoma plodnim zivi cak 4 I 5 dana.Normalno plodnom pastuvu ne bi trebalo da seme zivi manje od 48h.Sa veterinarskim pracenjem kobila(redovnim pregledima u ciklusu) moze se ustanoviti momenat pucanja folikula I pre toga efikasno pripustiti pastuva.Pojedine kobile veoma ostro reaguju na skok pastuva na ledja,s toga je bitno da se na probnom standu,kod probaca,navikne na prisustvo pastuva,a cak se moze I manje vredan probac pripustiti fals na kobilu samo da stekne naviku da na ledjima drzi I vidi pastuva.Kod takvih kobila,pa I iz predostroznosti,pozeljno je staviti “breeding boots” a to su papuce sa jako debelim slojem sundjera,koze I filca na zadnje noge-te odlicno ublazava udarac kobile sto je veoma opasno I za ljude I pastuva.Na jednoj od prednjih nogu se stavi “leg strap” a to je kais sa sirokim rupama I nitnom kojom se podigne noga I zakaci kais.Kada pastuv dobro naskoci na kobilu lako se otpusti kais te kobila spusti nogu na zemlju.Ipak kod nekih je potrebna I sedacija,ali ona uvek moze da odlozi pucanje folikula te treba ukomponovati jedan skok sa ovulacijom(pucanje folikula).Tu je veoma znacajan menadzment veterinara. Kod kobila koje su se vise puta zdrebile ispiranje materice(lavaza) najranije 6 sati od skoka pastuva,ako je veterinar siguran da ce puci folikul,ili kada pukne folikul ili pokaze znake odbijanja pastuva,pozitivno utice na povecan procenat zdrebnosti. Sa savremenim metodama pracenja kobila putem ultrazvuka sa 15 dana od pucanja folikula moze se ustanoviti graviditet.Kod mladih kobila(koje se nisu zdebile) 12 dana od ovulacije je dovoljno za ustanovljavanje zdrebnosti.Ako ciklus nije veterinarski pracen te se I ne zna tacan momenat ovulacije 14 dana od odbijanja pastuva je u redu za dijagnostiku zdrebnosti.Prednost ranih pregleda je sto se do 17.og dana starosti plod rukom moze ukloniti eventalno blizanacka trudnoca sto je ekstremno nepovoljno,posebno kod sportskih grla.Drugo, neke kobile imaju “lazan graviditet” te odbijaju pastuva a nisu zdrebne.Tako dragoceno vreme u sezoni pripusta prolazi. Redovne kontrole zdrebnosti se vrse na sledeci nacin : 1.pregled 15 dana od pucanja folikula 2. pregled 30 dana(kada se jasno vidi rad srca ploda I provera vitalnosti kao I cvrstina graviditeta 3.pregled posle 65 dana do 75. I zbog mogucih resorpcija ploda(kod galopera cak 15%).moze se ustanoviti pol ploda(do 110 dana) 4. pregled sa oko 4 ½ meseca kada se formira vecim delom posteljica te je resopcija nemoguca(posteljica se potpuno formira sa 6 meseci zdrebnosti); Kada,kobila ostane zdrebna a pod uslovom da ne doji,nije pozeljno ugojiti je.Smatra se da debele kobila daju u vecem procentu zdrebad sa slabijim zglobovima,pogotovo u drugoj polovini graviditeta.Kobili je u poslednja 3 meseca graviditeta potrebna pojacana hrana kada se i razvija plod.Ako doji normalno je uvek potrebna velika kolicina hrane(proteinske posebno).U zavisnosti od razvoja zdrebeta “na nogama” I kondicije kobile treba odluciti kada ce se odvojiti zdrebe.Najranije u 4. mesecu a posle 6 nema smisla drzati zdrebe uz kobilu jer ionako malo sisa. Poslednjih mesec dana zdrebnosti treba joj davati cesto “mac”(dobro skuvano laneno seme I zob).Potrebno je da ima mir I da stalno izlazi napolje,bez obzira na vremenske uslove.Iz higijenskih razloga treba joj 7 dana pred zdrebljenje staviti leukoplast traku na koren repa. Nakon zdrebljenja,vec 12 sati,veterinar treba da pregleda kobilu,posteljicu I ubaci antibiotske oblete,naravno I kontrola zdrebeta.Aplikacija seruma protiv tetanusa kobili I zdrebetu (pride I vitamine kao I laksans na usta I rectum zbog mekonijum-zdrebeceg izmeta) .Veoma je bitan pregled posteljice,kako celokupnosti tako I kvaliteta-ona je nalicje zida materice I moze ukazati na odredjene probleme u zidu materice. Sledeca kontrola(pod uslovom da je sve u redu) je 7.dan od porodjaja kada se uzima bris I vrsi lavaza sa blagim rastvorom joda(ispiranje materice). Ako je sve u redu(I analiza brisa I celokupno stanje) moze se eventualno ici na zdrebeci estrus.Nikada ne pripustajte kobilu pre 8.dan posle zdrebljenja.Autor ovih redova nije pristalica zdrebeceg estrusa,cesce su resorpcije ako ostane zdrebna a mali broj ostaje.Takodje se cesce inficira materica nakon skoka pastuva jer je jos ranjiva I nije realno spremna za ishranu ploda.Jedino kasno u sezoni nema se izbora. Gornji redovi su posveceni kobilama koje su zdrave I ostaju zdrebne.Ukoliko je kobila problematicna(svaka koja 2 godine nije ostala zdrebna ili nije donela zdrebe) postoje razne metode dijagnostike I lecenja: klitoralni bris,cervikalni bris,kontrola ispirka, citoloska anliza brisa I ispirka,biposija,endoskopija…
Gavrilovic M. Aleksandar DVM
Obeležavanje konja mikročipom (avgust 2006) Od davnina, čovek se trudio da na neki način obeleži konje iz više razloga: kako bi sačuvao svoju imovinu od moguće krađe, da bi lakše vodio sopstveni odgoj i dr. Od svih sistema obeležavanja do sada primenjenih, obeležavanje konja mikročipom je ubedljivo najanpredniji, najlakši (kako za životinju tako i za samog obeleživača) i najkvalitetniji jer niz od 15 znakova (brojeva i slova) ostaje sačuvan bez ikakve promene do kraja života životinje. Od početka primene mikročipa za obeležavanje životinja pa do danas, standardi su se menjali. Sadašnja generacija mikročipova je prihvaćena u celom svetu. U pitanju je ISO11784 standard, takozvani samovezujući čip. To znači da nakon implantacije mikročipa, upalna reakcija vezivnog tkiva formira kapsulu sastavljenu od fibrocita i kolagenih vlakana koja sprečava pomeranje ili odbacivanje mikročipa. Ukoliko se i pomeri u nekoliko prvih dana , mikročip ostaje u krugu od 2cm, što ne remeti buduća očitavanja. Sam postupak implantacije je vrlo jednostavan. Mikročip je smešten u aplikator, na čijem kraju se nalazi igla kojom se prodire u potkožno tkivo. Nakon toga pritiskanjem klipa mkročip se aplikuje u potkožje, a igla aplikatora se izvlači i time se završava postupak. Ceo proces je vrlo sličan aplikaciji subkutane injekcije. Mesto aplikacije je na srednjoj trećini vrata, odmah ispod grive sa leve strane. Tako implantiran mikročip je praktično dostupan svakom ko poseduje skener (čitač) i može se bezbroj puta očitavati. Podaci o čipovanoj životinji se pohranjuju u bazu podataka koja je preko interneta dostupna svima. Dovoljno je samo ući u bazu i ukucati određeni kod (broj mikročipa), da bi se pojavili svi podaci o grlu, odgajivaču ili vlasniku. Zloupotrebe su naravno moguće ali malo verovatne. Moguće je (teoretski) hiruški odstraniti mikročip i zameniti ga sa istim takvim od drugog konja. Međutim ožiljak koji nastaje dovoljan je znak da se posumnja u ovako nešto. Tada se testom roditeljstva vrlo lako i brzo dokazuje prevara. Preventiva se sastoji u takozvanom duplom obeležavanju životinje – istovremeno sa čipovanjem radi se i opis životinje popunjavanjem dijagrama za opis koji se nalazi na zadnjim stranicama takmičarske knjižice UKSS. Ovakvim duplim obeležavanjem je mogućnost prevarnih radnji sveden na krajnji minimum. Ovo je ujedno i predlog rukovodstvu UKSS u smislu daljih akcija koje bi trebalo sprovesti, radi podizanja i približavanja standarda odgoja i selekcije Evropskim standardima. Pravilnik o obeležavanju konja mikročipom biće donet verovatno ove jeseni, i tada će sva grla, nezavisno od rase ili starosti morati da budu obeležena mkročipom. UKSS je u tom smislu ispred ovog našeg vremena, jer akcija obeležavanja kasačkih grla traje već dve godine. Obeleženo je više stotina grla na zadovoljstvo vlasnika, koji su tom prilikom shvatili koliko je ovaj zahvat manje stresan, manje bolan i manje opasan po samo grlo. Za još nekoliko godina na našim kasačkim stazama će se takmičiti zaista samo obeležena grla. U budućnosti, UKSS bi trebalo da insistira na tzv. ranom čipovanju – obeležavanju ždrebadi u starosti 1-2 meseca. Ne postoji ni jedan medicinski razlog da se to ne uradi baš tada, jer ždrebad jednako dobro podnose ovaj zahvat kao i odrasli, a koristi su velike: osim uvođenja reda u registraciju ždrebadi, odgajivači bi svake godine lepo profitirali od odgajivačkih nagrada koje bi se u tom slučaju uredno i efikasno isplaćivale. Promena načina mišljenja kod odgajivača o ovom pitanju je vrlo važan zadatak UKSS, jer kada se bude shvatilo da samo uređenost celog sistema vodi prosperitetu pojedinca, a takođe i napretku kompletnog kasačkog sporta, bićemo zaista blizu svetskom standardu kada je kas u pitanju. Janko Mrkovački DVM
|
